Start My Family Tree Welcome to Geni, home of the world's largest family tree.
Join Geni to explore your genealogy and family history in the World's Largest Family Tree.

Ђорђевић Family

« Back to Projects Dashboard

Project Tags

Породица Ђорђевић из села Рибаре у Хомољу

Бројне породице са презименом Ђорђевић углавном се, и иначе, везују за јужне и југоисточне српске етничке просторе. Један део Ђорђевића је и тзв. цинцарског порекла, остатака прасрпског становништва са тромеђе југа Старе Србије и данашње Грчке и Албаније које је најпре јелинизовано а касније језички промењено.

Тако се и кретање наших  предака може сасвим сигурно пратити у дужем временском континууму, што није случај са великим бројем јужних и југоисточних српских породица, због честог изостанка презимена или његовог мењања. Презиме је настало као патронимик од мушког имена Ђорђе и примљено је код Срба заједно са хришћанством.
Долази од грчког имена Георгиос, које је настало спојем речи "ге", земља и "ергон", дело, рад, тако да има основно значење земљорадник, ратар а постало је посебно популарно по Светом великомученику Георгију, победоносцу, кога наш народ слави као празник Ђурђевдан.
У околину Пирота, Ђорђевићи, са славом Св. Никола, доселили су се непосредно из Куманова, из села Степанца, где су били избегли од турског зулума, а по неким хроникама и од епидемије колере коју су донели трговци из Грчке пролазећи кроз Куманово. Пошто су се "етапно" насељавали, најпре су дошли у село Барбаце у врањској области и то три брата од којих су Ђорђијини, потоњи Ђорђевићи, потомци Стојка, са славом Св. Никола.
Причају да су затекли огромне дубове шуме и запустела насеља. Они су се доселили преко Галичника и Маврова (село Сушица) у околину Куманова, а потом су једни ишли према врањском Поморављу, а други преко територије Бугарске, из области Трна. Од Ђорђевића досељених из Трна су и они у Нишу, "никољштаци", чији је родоначелник Лазар Ђорђевић дошао 1870. у овај град као "дунђерин", а за кога се говорило да је старином од Битоља. Истог су корена и они у Стублу у пиротској области који такође славе Никољдан.
 Ђорђевићи у области врањског Поморавља који су дошли преко Куманова, имали су пре тога још један завичај пре досељавања на данашњи југ и југоисток Србије, тј. околину Врања и Пирота.
То је, поред Маврова и Галичника, било и село Битиње у Сиринићу, у истоименој шар-планинској жупи. Један део ове породице преселио је у Битољ турски бег као најамнике на његовом поседу, док је други огранак кренуо на север и населио се у данашњој јужној Србији.