Породица Ненадовић / Nenadovic Family

Ненадовићи су породица обор-кнеза тамнавске и посавске кнежине ваљевске нахије Алексе Ненадовића, његовог брата војводе Јакова Ненадовића, обласног господара, првог попечитеља (министра) унутрашњих дела (од 1811), војводе и протојереја Матеје Ненадовића, првог председника Правитељствујушчег совјета (владе) Србије (од 1805), војводе тамнавске кнежине Јеврема Ненадовића, војводе Симе Ненадовића, Љубомира Ненадовића - Чика Љубе, књижевника, министра просвете и кнегиње Кнежевине Србије Персиде Карађорђевић, рођ. Ненадовић, мајке краља Петра I Карађорђевића.

По Мемоарима проте Матеје Ненадовића, Ненадовићи воде порекло из „Бирча, Херцеговине, од црногорске границе“. Постоје подељена мишљења на који Бирч мисли прота Матеја. Једна група истраживача сматра да је реч о данас напушетном селишту Бирч у Бањанима. Предање које је прота Матеја чуо од „баба-Манде“ понавља и Константин Ненадовић у свом делу Живот и дела великог Ђорђа Петровића. Остали аутори који говоре о пореклу Ненадовића се углавном ослањају на поменута дела. Доселили су се у Србију крајем 17. века. Према предању у Бањанима, за време Кандијског рата (1645-1669) букнула је буна против Турака. Турци као одмазду погубе виђеније прваке Бањана и разоре село Бирач. После тога многе породице су одселиле у Србију.

Према другим ауторима Ненадовићи воде порекло из Мораче.
Онда су у време Велике сеобе Срба око 1690. прешли у Бирач у источној Босни, да би из Бирача дошли у Осечину у подгорској кнежини ваљевске нахије почетком XVIII века и око 1750. прешли у Бранковину у тамнавској кнежини ваљевске нахије.

Један део породице који се населио у подгорској кнежини ваљевске нахије, у Суводању на планини Медведник, узео је презиме по топониму Бирач, „Бирчани(н)“, одакле је породица дошла у Србију. Породице Ненадовић и Бирчанин биле су у Херцеговини иста породица, највероватније са презименом Ненадовић. Обор-кнез подгорске кнежине ваљевске нахије Илија Бирчанин, убијен је заједно са обор-кнезом тамнавске и посавске кнежине ваљевске нахије Алексом Ненадовићем у сечи кнезова 1804.

Старија грана Ненадовића води порекло од обор-кнеза Алексе Ненадовића и његовог сина војводе протојереја Матеје Ненадовића. Старија грана Ненадовића у двоструком је сродству са млађом граном Ненадовића, која води порекло од 20 година млађег брата Алексе Ненадовића војводе Јакова Ненадовића, преко Топаловића, односно Протића, а у блиском је сродству са Карађорђевићима, Петровићима Његушима, Станојевићима, Пилетићима, Дабићима, Ђурићима, Протићима и др. И старија и млађа грана Ненадовића, односно прота Матеја Ненадовић и његов стриц војвода Јаков Ненадовић били су од 1811. носиоци ордена Свете Ане 2. степена, који је укључивао и наследно руско дворјанство.

Млађа грана Ненадовића води порекло од војводе Јакова Ненадовића (1765-1836), двадесет година млађег брата кнеза Алексе Ненадовића, обласног господара западне Србије 1804-1805, команданта ваљевске, шабачке и ужичке нахије, првог попечитеља (министра) унутрашњих послова Србије (од 1811), чији син војвода тамнавске кнежине ваљевске нахије Јеврем Ненадовић је са Јованком Миловановић кћерком војводе Младена Миловановића, првог попечитеља (министра) војске Србије, имао кћерку кнегињу Србије Персиду Карађорђевић, мајку краља Петра Карађорђевића.

Због учешћа у атентату на кнеза Михаила Обреновића 1868. осуђено и стрељано више мушких чланова породице Ненадовић, што је имало тешке последице по живот њихових потомака. Према нахођењу суда, који није био потпуно непристрасан, заверу против Михаила сковали су кнез Александар Карађорђевић, Филип Станковић, Павле и Љубомир Радовановић. Кнез Александар је дао новац, а Павле и Љубомир су нашли убице. Станковић је после извршеног убиства требало да побуни народ и изведе преврат у корист династије Карађорђевић. Међу провоптуженима било је више Ненадовића.

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%...