Radmila Radojičić

Tu ujnu nisam ni znala, jer je umrla mlada, a pre nego što sam se ja rodila. Znam samo da su ona i ujka-Djordje bili kolege, da su se venčali mladi, da su u ono doba lekari branili da se uda ko je oboleo od tuberkuloze (sušice, jektike), ali su se oni veoma voleli. Ona se bavila pravno-istorijskim istraživanjima, objavila u periodu 1929-1931 ukupno 12 radova o zakonicima iz prošlosti (Petra I Cetinjskog, prote Mateje, Grbaljski), o ženskim pravima i obrazovanim ženama u Srbiji. Neke separate imamo u ostavštini, jer ih je sa posvetom poklanjala mojim raoditeljima, a inače su navedeni u Katalogu knjiga na jezicima jugoslov. naroda 1868-1972, vol. IX, Nar. biblioteka Srbije, Bgd 1981. Objavila je i 2 knjige: "Vasojevićki zakon od 12 tačaka" , Beograd 1930 i "Značenje kamena o vratu", Zagreb 1931.

Na slici je slatka i mila. Ujak ju je obožavao, a kad je umrla, skoro je poremetio pameću, zamerio se i rodbini i prof. Stanoju Stanojeviću kod koga je bio asistent. Stoga je prekinuo karijeru, a kasnije je postao univ. profesor u Novom Sadu, a akademik u SANU.Ipak se 1941 oženio ujna Nadom, mislim da je više veliko prijateljstvo i zahvalnost nego žarka ljubav, što je i razumljivo. Uglavnom je imao suprugu do kraja života, a nisu imali dece, jer mislim da ona nije bila dovoljno mlada.

Bio je inteligentan, obrazovan, duhovit, premda nije pazio da ne uvredi, bio je plahe naravi i jedva se pomirio sa svima kojima se zamerio zbog tragične ženine smrti. Moju braći u mene je mnogo voleo, a oni su bili stariji pa ih je obdarivao divnim knjigama. I ja sam dobila Bibi, Malog Trota, mali lord Fontleroj i obožavala. Zavadili su se oko tragične smrti najmladje neudate sestre Milice i malo retardirane, koja je posle smrti majke i tetke živela sama u Kondinoj 6, a ustvari nije bila samostalna.Pomirio se sa mojom majkom pred njenu smrt, a sa ocem i ujakom kasnije.