Ђорђе Дунђерски

(Србобран, 13. октобар 1873 — Нови Сад, 24. октобар 1950) је био велопоседник и индустријалац. Потиче из једне од најпознатијих породица у Војводини која је стекла велико богатство.

Биографија Рођен је 13. октобра 1873. године у Србобрану. Његов отац је био Лазар Дунђерски. Дунђерски, по породичном предању, потичу из околине Гацка у Херцеговини. У Бачку су се доселили крајем 17. века бежећи испред турског зулума. Најпре су се настанили у околини Суботице, да би се после Ракоцијеве буне (1701. године) и потоњих сељачких немира у којима су углавном православци страдавали, прешли у Сентомаш (данашњи Србобран). Гимназију је завршио у Тата - Товарошу а Трговинску школу у Будимпешти, и после је студирао агрономију у Немачкој. Имао је угледно добро у Кулпину, некадашњи спахилук породице Стратимировић и многобројна индустријска предузеђа од којих су најзначајнија;

Камендин у Новом Саду, (фабрика серума),
Кулпин у Новом Саду (фабрика месних прерађевина која је добила име по добру у Кулпину), Графика (уметнички штампарски завод). На свом добру у Камендину је имао велику ергелу коња.

Дворац породице Дунђерски у Кулпину

Био је саоснивач хиподрома у Београду и Сајма у Новом Саду.

Био је ожењен Олгом, ћерком генерала Митра Мартиновића, имали су сина Гедеона и ћерку Надежду удату за сина Николе Танурџића.

Ђока Дунђерски биста Владимира Јокановића у парку у Кулпину 2016.