Dr. Dušan Radić

http://www.bibliotekajefimija.rs/lang/lat/digital-library/biographi...

Rođen je 18. oktobra 1892. godine, na Svetog Tomu, u maloj kući blizu Gimnazije u Kruševcu. Sin Milana Radića, sveštenika iz Velike Drenove, i Darinke-Dare Ivanić iz Bivolja. Nakon što je Dušan sa pet godina ostao bez roditelja i brata, detinjstvo je proveo u Bivolju kod babe Lene i u Majdevu, u kući sestre njegove majke, Stanke, udate za sveštenika Mihajla Minića, narodnog poslanika, jednog od vođa Radikalne partije, koji su ga usvojili. Osnovnu školu je završio u Majdevu, šest razreda Gimnazije u Kruševcu, a poslednja dva u Beogradu, gde je 1911-1912. godine uređivao „Srpski omladinski glasnik“.

Sa 18 godina, zbog bolesti leve noge i greške lekara, ostao je invalid, bez noge. U Nansiju (Francuska) studirao je medicinu, koju je završio 1919. godine. U Prvom svetskom ratu 1914-1918, lečio je francuske vojnike, kao „medicinar dobrovoljac“.

Specijalizirao je balneologiju i sa porodicom se vratio u Srbiju 1920. godine. Prvo kratko radi kao lekar u Majdevu, da bi 1921. godine prešao u Vrnjačku Banju, gde ostaje do kraja života. Živeo je i radio u vilama „Nada“ i „Čeliković“ koje mu je poklonio teča Mihajlo Minić, a kasnije, 1926. godine, useljava se u svoju, novoizgrađenu vilu „Dom dr Radića“. U Vrnjačkoj Banji, sa lekarima Miodragom Mišićem i Milošem Raškovićem, osnovao je prvu banjsku polikliniku u vili „Zora“ 1924. godine. U ovoj vili je danas smeštena Narodna biblioteka „Dr Dušan Radić“. Dr Dušan Radić je bio narodni lekar u pravom smislu reči, poznat kao „blagi doktor“. Odlikovan je 1931. godine Ordenom Svetog Save.

U toku zime 1921-1922. godine menjao je dr Keniga u Trsteniku, a tokom 1932. godine često je nedeljom dolazio sa porodicom u Trstenik na fudbalske utakmice.

Naporedo sa svojim lekarskim pozivom, dr Dušan Radić se bavio i literaturom. Još kao gimnazijalac isticao se literarnim radovima u đačkoj družini „Napredak“ u Kruševcu i beogradskoj „Nadi“. Prve vrednije pripovetke štampao je u „Kruševačkom glasniku“ (potpisujući se sa D., D. R., dp. D. R., D. Radić i Dušan Radić), „Jugoslaviji“, potom: „Književnoj krajini“, „Politici“, „Banjskim novostima“, „Mislima“, „Južnom pregledu“, „Srpskom književnom glasniku“. Odatle su te pripovetke preštampavane u druge listove i časopise.

Za malo rusko pozorište napisao je komad Žar ptica (1928), nazvan Put oko sveta. Pisao je komade za đake osnovne škole, koji su izvođeni na proslavama Svetog Save. Dečji komad Devet banovina izveden je 28. januara 1930. godine. Komad Ih, ah, uh, lakrdija puna duha, davana je tokom leta 1930. godine u Gradskom pozorištu u Nišu.

Objavio je knjige: Tpi kilometra na sat, Beograd, 1934; Na sto ognjeva, Beograd, 1935; Kroz život, Beograd, 1935; Selo, Beograd, 1937; Živi nakovanj, Beograd, 1937; Tako mi, planinci, 1939; Seoske pripovetke, Beograd, 1943; Pripovetke, Beograd, 1951; Večito oprezni, Beograd, 1952; Odabrane pripovetke, Vrnjačka Banja, 2008.

Dušan Radić je obnovio tradicionalnu „srpsku realističku pripovetku“, izveo je na modernije puteve i dao krupan prilog drugačijem književnom oblikovanju naše seoske stvarnosti: slikao život ritma „tri kilometra na sat“ i seljaka koji se peče „na sto ognjeva“, ali ipak istrajava u bezizlaznim situacijama. Gradskog intelektualca prvenstveno posmatra u njegovim psihološkim dilemama i moralnim dramama. Roman Selo osvetljava sliku sela u društvenim i porodičnim previranjima i sudarima, u moralnom rastakanju i razornom delovanju sirovih strasti.

U rukopisu je ostala drama Vilotije i roman Devet rana Manojla opančara (prvobitni naslov: Iskorenjen).

Dr Dušan Radić bavio se i muzikom. Svirao je violinu i violu, komponovao je i dirigovao orkestrom. Svoje muzičke afinitete, stečene još u mladosti, preneo je na svoju decu i banjsku omladinu.

Dr Dušan Radić je umro 20. avgusta 1938. godine u Vrnjačkoj Banji.

Bio je oženjen 1914. godine Francuskinjom Andrijen (1895-1983), rođenoj u građanskoj porodici u Nansiju, gradu gde je završila Pansionat, što odgovara našoj višoj ekonomskoj školi, i radila je kao službenik u Francuskoj banci. Porodica Radić od 1921. godine je živela u Vrnjačkoj Banji, odakle su se, uoči Drugog svetskog rata, preselili u Beograd. Andrijen je bila zaposlena u novinarskoj agenciji „Tanjug“, kasnije u spoljnoj trgovini, a do svoje duboke starosti davala je i časove francuskog jezika. Imali su šestoro dece: Stanku, Mihajla (Mišela), Jelenu, Zlatu, Nadicu i Danicu.

Narodna biblioteka „Dr Dušan Radić“ iz Vrnjačke Banje 1998. godine objavila je rukopis Andrijen Radić Uspomene na Dušana Padića, u prevodu sa francuskog Danice Radić-Despotović.