Eugen Šoštarić Pisačić

Eugen was a record holder for for flying SM hidroplan, died as a test pilot

http://www.paluba.info/smf/index.php?PHPSESSID=9f93bc505ec9880f67c9...

Rogožarski SIM-XIV-H Namena Obalski izviđač i hidroavion bombarder Posada 3 Proizvođač Rogožarski Beograd Prvi let 1938 Početak proizvodnje 1939 Dimenzije Dužina 11,20 m Razmah krila 15,12 m Visina 4,48 m Površina krila 35,55 m² Masa Prazan 2.250 kg Normalna poletna 3.500 kg Pogon Klipno-elisni motor 2 x Argus As-10C 240 KS, 2 x Argus As-10E 270 KS, Snaga 2 x 176, ili 2 x 198 kW Performanse Maks. brzina na Hopt 208 km/h Maks. brzina na H=0 243 km/h Dolet 830 km Plafon leta 4.300 m Portal:Vazduhoplovstvo Rogožarski SIM–XIV-H je jugoslovenski hidroavion obalski izviđač, dvomotorni niskokrilac sa tri člana posade koji je proizveden 1939. godine u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski iz Prvi probni let je obavio poručnik August Canjko 8.02.1938. godine u Divuljama. Nakon detaljnog fabričkog ispitivanja avion je nastavio da testira poručnik bojnog broda Eugen Šoštarić za račun Pomorskog vazduhoplovastva. Zbog nezadovoljavajućih rezultata, fabrika je odlučila da napravi novi trup bez prednje turele, sa podignutim horizontalnim stabilizatorima i novim poklopcem kabine i nosa aviona. Ovako modifikovani prototip je poleteo u Divuljama polovinom avgusta 1938. godine. Prva serija od 6 primeraka je poručena još dok nisu završena sva testiranja prototipa a isporučena je u drugoj polovini 1939. godine. U serijskoj proizvodnji su otklonjeni svi nedostatci koji su uočeni pri testiranju prototipa. Pomorsko vazduhoplovstvo ga je klasifikovalo kao „dvomotorni niskokrilac sa slobodnonosećim krilom i bočnim motorima.“ taj hidroavion na plovcima sa tri člana posade je bio opremljen za obalskog izviđača sa karakteristikama lakog bombardera. Tokom korišćenja, avion je među pilotima i tehničkom osoblju dobio nadimak „Veliki Sim“. Značaj ovog aviona je u tome što je to bio prvi dvomotorni avion jugoslovenske koncepcije i konstrukcije. Avion SIM-XIV-H iz prve serije je bio kombinovano drveno-metalne konstrukcije, trup je eliptičnog poprečnog preseka, noseća konstrukcija trupa izrađena je od čeličnih cevi obložen šperom a krila su: pojačana noseća konstrukcija od drveta obložena šperom, sa zaobljenim krajevima. Na svakom krilu je bio ugrađen po jedan motor Argus As-10C 240 KS, sa elisom fiksnog koraka. Avion je imao dva aluminijumska EDO plovka uvezena iz Kanade. Naoružanje aviona se sastojalo od dva mitraljeza 7,9 mm (alternativno jedan teški mitraljez 13,2 mm), i 1 bomba od 100 kg, 2 bombe od 50kg i 12 bombi od 12kg. [uredi]Razvoj aviona SIM-XIVB-H Avioni druge serije imali su oznaku SIM-XIVB-H a od aviona prve serije su se razlikovali u tome što su imali pojačane motore Argus As-10E snage 270 KS, i elise sa promeljivim korakom. U ovoj seriji je isporučeno 12 primeraka hidroaviona u drugoj polovini 1940. godine. Avioni treće serije od 18 primeraka aviona, koja je pekinuta izbijanjem rata, trebali su da imaju sledeće izmene: lakši horizontalni rep, domaće plovke, dopunsko bombardersko naoružanje, i jedan avion sa motorima od 450 KS. [uredi]Operativno korišćenje

Svi proizvedeni avioni SIM-XIV-H i SIM-XIVB-H su raspoređivani u dve pomorske baze Divulje (kod Splita) i Kumbor (Boka Kotorska). Iz praktičnih razloga avioni koji su pri registraciji dobili neparne brojeve locirani su u bazi Kumbor a avioni sa parnim brojevima bazirani su u Divuljama. U toku predratnog službovanja avioni su obaljali dužnost za koju su projektovani, stim što je bila intenzivnija aktivnost na preobuci i trenaži pilota s obzirom na približavanje ratne opasnosti. U tom periodu stradala su tri aviona (svi iz druge serije), ostali avioni (16 primeraka) su ušli u rat. [uredi]Avioni SIM-XIV-H i SIM-XIVB-H u Drugom svetskom ratu Ovi avioni su korišćeni u Aprilskom ratu u operacijama protivu Nemaca i Italijana duž Jadranske obale. Obavljali su zadatke izviđanja i pomoć pri miniranju luka. Pri ratnim operacijama u Aprilskom ratu uništeno je pet aviona ovog tipa. Četiri je iz baze u Boki pokušalo da preleti za Grčku od kojih su na tom putu stradala 2, jedan se vratio a jedan je preko Salamani i Krita preleteo za Egipat. Tamo je uključen u RAF i korišćen je na zadacima osmatranja Sredozemnog mora. Nastradao je u peščanoj oluji 2.02.1942. godine. Italijani su zaplenili ukupno 8 aviona ovog tipa, jedan SIM-XIV-H i 7 primeraka SIM-XIVB-H. Ovi avioni su bili predmet njihove velike pažnje, bili su novi i dobro održavani i imali za njih veliku upotrebnu vrednost. Jedan primerak je odmah prebačen u opitni centar (Vinja di Vale) na ispitivanje a drugi su prebačeni u Italiju u vaduhoplovnu školu (Orbetelo). Korišćeni su do kraja 1942. godine za obuku, trenažu pilota i održavanje komunikacija i pokazali bolje rezultate od onih koje je avion pokazao pri ispitivanju u Jugoslaviji. [uredi]Zemlje koje su koristile ovaj avion

Č. Janić; Prvi naš dvomotorac, Front br. 1345, 4. maj.1984, O. Petrović.; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004. Vojna enciklopedija, Beograd, 1975, strana 348.