Frano Ghetaldi-Gondola

Baron Frano Ghetaldi-Gondola , August 4, 1833 - July 3, 1899) was the first son of Sigismondo Ghetaldi-Gondola and Malvina Uršula de Bosdari. Gondola was a member of the Knights of St. John from 1889 until the death of the Mayor of Dubrovnik. He was decorated with the Cross of Devotion (S.M.O) on June 15, 1857. He fought in the Franco-Prussian War (1870–1871). Gondola founded the Filatelic Society in Dubrovnik on December 4, 1890. A political party in 1879, the Catholic Serbs replied by forming a movement of their own under the leadership of Baron Frano Gondola. The chief ideologue was Dum Ivan Stojanović (+1900), a Catholic priest.

For other side Baron Gondola, an improving landlord and horticulturist of Lapad, introduced some years ago brussels sprouts, blue cabbage, and other vegetables, later Baron Gondola founded an Agronomy school in Lapad, Gruž.

Baron Gondola, was carried along with the International Committee composed for the English ladies Miss Adeline Pauline Irby (*1831 +1911 Sarajevo) and Miss Priscilla Johnston (+1912 England) under M. Wesselitsky, for Herzegovin refugees peoples, the Baron Gondola wrote to the Times magazine, asking for further help for the refugees, his letter appeared on 12 April 1875. More than 150,000 people took refuge in Austro-Hungary in 1875 due to the Herzegovinian rebellion.

In 1889, the Serbian political circle in Dubrovnik supported Baron Gondola the candidate of the Autonomist Party (Dalmatians who were pro-Italian), in the 1890 election to the Parliament of Dalmatia, against the candidate of the People's Party (Dalmatians who were pro-Croatian). In the following year during the election of the local government, the Autonomous Party with the Serbian Party won the municipal election in Dubrovnik. Frano always said, he wasn´t "Croatian, Serbian or Italian" in his ethnic affiliation only a Ragusan (Raguseo).

In 1893, he opened the monument for Ivan Gundulić in Gundulić Square. Unmarried, he commited suicide in Dubrovnik in 1899 for political sabotage againts him. Frano lived with his sister Maria in the Vila Gundula. He was buried in the St. Mihajlo family cemetery in Lapad (in the Gruž district).

Español

Frano Gondola, la escuela primaria y secundaria la curso en Dubrovnik, primero fue partidario del Partido Popular, más tarde, como representante de la coalición del Serbios (católicos) y el Partido Autonomista, Frano fue miembro del Parlamento dálmatino desde 1883 - 1895 y desde 1890 Alcalde de Dubrovnik. Antes él fue miembro de la comisión provincial y desempeñó varios oficios en la administración de la ciudad. Caballero de la Orden de Malta y titular de un sin número de condecoraciones de los Habsburgo, que se menciona como uno de los fundadores de la escuela agrícola en Dubrovnik. Al ser un participante de una feroz lucha política, y al mismo tiempo parte del fenómeno de los serbios católicos en Dubrovnik, inició la idea de establecer Sociedad Filatélica PHILATELIE en Dubrovnik en 1890. Frano fue soltero, murió en Dubrovnik en 1899 y fue enterrado en el cementerio de St. Michael (tumba de la familia) en Lapad (parroquias Gruz). Su muerte fue politizado enormemente. La prensa de Belgrado la saludó como una oportunidad para comercializar consignas de "serbio Atenas".

85 años despùes de la caída de la República, en 1890, el alcalde de Dubrovnik Frano Gondola obtuvo el permiso del gobierno austriaco que en Orlando se enarbolara el pabellón de San Blas - estado - como un recuerdo del pasado, como la bandera nacional amarillo-rojo de San Marcos consejo en días festivos en la iglesia de St. Marcos en Venecia. El gobierno austriaco le otorgo en 1845 el título de barón.

• * * * * From "Dalmazia Nazione Dizionario degli Uomini Illustri della componente culturale illirico-romana latina veneta italiana," Fondazione Scientifico Culturale, Maria e Eugenio Dario Rustia, Traine Trieste, 2012:

"Statista, soldato, barone e Cavaliere di Malta: Nasce a Ragusa nel 1833. È l’ultimo podestà italiano della città, rimasto in carica fino al 1899, anno in cui muore. È noto anche con il nome di Frano Gondola."

Barun Gondola, bio je Veliki Gospar; po krvi, po edukacijoni, i po aparenci, a bio je takav i s drugima. Fin i galantan, ali nipošto napuhan, kao lincuo na dimu, nije sa činio bulo, što bi ovdje u Spljetu rekli: nije pozirao. Pozerstvo ili bulada u Dubrovniku je vazda prolazila kao stvar za komedijante. Barun Frano bio je stasit, plećast, lijepe brade, drit ili ti ispravan, kao svijeća, a vazda obučen kao figurin. Govorio je umiljato sa svakim, pa i sa najprostijim čeljadetom, ali vazda priseban, da je stari dubrovački vlastelin, pa ga je zato svak i ćutio, i kao svi pravi i stari gospari u Dubrovniku, oni su svakome u govoru davali ti, a svak njima Vi. Ovo je možda i bila jedina prava lineja između njih, i hodeći s vama, osobito po placi, govorio bi vam svaki dubrovački gospar, pa bi ogni tanto stanuo, ali i to im je nekako išlo bez afetacijoni, jer ne bi nikad stali, pa zabili prste u volte od đileta ispod tiraka, kao i dva tri gospara negđe drugovđe. I kao pravi gospar nije se nikad nikome lizo; što je imô kome da reče, nije mu nikad ništa uskratio. Ova velika sinčeritat, koji put pomiješana i sa arogancom, ipak lijepo pristaje gosparu, kada je gospar; ali u nekih, koji hoće da budu gospari, a nijesu - čini ti i tugu, kada ih gledaš kako ti mažu i lažu i govore ti fincukasto, jer čekaju i od tebe da im to isto činiš. To već neće biti arogantno, ali je jako idolatrično. A govorio bi nam vazda gospar Stjepo Matičević u kafetariji, (drago i skladao čeljade) da je politika sastavljena od idolatrije i od imposture. Sa svim tim da je barun imao više puta i temperamenat, kako bi rekli, od beštije - jer kad bi se najedio, da vas Bog sačuva (krepost poznata u čeljadi sinčere), bio je jako dobra i plemenita duša, i u svako doba bio bi ti dao i krvi ispod grla, samo š njime na skladan način i kad nije najeđen. Nije bio bogat, prem je imao dosta baština i lijepu vilu u Lapadu. Što ćete; još njegov otac, kojega su zvali Šiško Veliki,25 dosta je izarčio i bíće zadužio; a otac mu je, Šiško Veliki, bio republikan numero uno! Godišta 1848, ili vam del quarant’ otto kad je i u Dubrovnik došla jedne večeri štafeta Rozneru, kapetanu od čirkula, o kostitucioni i u Dubrovniku se sve užeglo i bila je sastavljena gvardija nacijonala. Pak, demokrati su trionfali i ona je gvardija bila njihova, ali zato ipak je hoćela Šiška Velikoga za svoga komandanta, i to kononela; i on je to bio, a prvi koji je za nj po redu votao, pa svi ostali, bio je njeki Mitar, koga su zvali Šnjuho, a tamburô je u tambur. Šiško je puno potrošio za tu gvardiju i misleći, da će se u ono doba stvari drukčije okrenuti, činio je neke govore republikane, da je poslije, kad se umirilo i kad je u Austriji uspostavljen red, morao njeko vrijeme umaknuti u Italiju, jer bi ga bili stavili pod proces. Ovaj isti Šiško bio je prodô zemljište onima od stare ruke,26 to jest pravoslavnima, na kojemu su ovi poslije sagradili crkvu, za što su proti njemu učinili veliku propagandu autonomaši oko staroga Vice Vuletića,27 ex sindika, u starije doba, da je vlasima pomogô graditi crkvu! A ja se lijepo spominjem kao danas, kad se je u skuli bio dogodio vrag i pô. Proti Gonduli je zato bila izašla satira, pak se doznalo da je pisana rukom nekoga Kika, skulara, a po tome je izišlo bilo, da je katekista komponjo i Kiku davo da je prepiše, a diretur, gospar Vice Adamović, 28 veliki Slavjanin (jer su onda bili svi samo Slavjani) katekistu čik iz skule! I barun Frano pak, naslijediv ćaću, dok je bio mlad živio je kô bubreg u loju. Vijađo po svijetu i frajô. A kako je bio kavalijer Malteški (vraže, imo je crljenu monturu sa peču dekoracioni na prsima!) nije se smio ženiti, ali su mu bile drage žene. Govorilo se i o nekim banjama u šampanju! Poslije bio je spao na tanje grane. Mogo je isto živjeti, ali ne onako baš od baruna, pa je ipak živio, a evo kako: vanka cigar od fiorina, doma lulu. Vanka čokolate, bonboni, doma koji put prošo bi se i su malo mesa i juhe. Imo je sluga i službenica, i nije ih mogo plaćati redovito, ali su ga svi tako ćućeli, da mu nijesu nikad to ni napomenuli, kad bi i onako uhitili regala više nego plate. U vili je imao sale od oružja, biblioteku, svega... ali svega po malo; i famozu kantinu, u kojoj je imao botilja, ali samo za goste i prijatelje. U njega vugave, malvasije, kobasica iz Konavala, mantale s Lastova, sira Lopujskoga i pršuta. Da drži karocu bilo mu je troppo lusso za njegovo stanje, ali on se i tu zno pomoći. Kupio je karocu i dva konja, i dô ih njekome Johannu, da s time on vozi koga hoće i da je za Johanna sve što uhiti, ali zato da svaki dan njega dođe uzeti u Lapad i da ga odveze natrag u Lapad. Neprijatelji su mu govorili radi politike, da nema kulture, što je bila laž, a kao potestat pokazô je, da je imô i dobre volje i kulture i da je učinio dosta za Dubrovnik; više nego iko, sa svim falima, a gradu je bio odan svom uspomenom na svoje stare i svom ljubavlju, što je rodni grad zasadi svakome, ko ima sentimenta, u srce u doba od djetinstva do greba. Ali je bio, kake sam vam rekô, vrućega temperamenta, osobito ako si ga žicnuo u kakvu regulu od kavaljera, ili u lođiku od partita. Zato sam se ja š njime bio i svadio grubo, jer sam znô za ovo, pa sam htio da ga u to poškakljim, a vi svi i onako znate, da mi na svijetu nema para, da bi znô, kao što ja znam, sebi svakog dana stvoriti po jednoga neprijatelja. To vam je bilo, da sam za nj fatigo više nego iko i da je meni najviše zafaljivô ako je potestat; ali kako mi je bilo obećano mjesto na komuni, a poslije da ne može, a to radi intriga personalnih jedne družbe, koja je ćela da proturi na to mjesto svoga tintilina. I zato se bio grubo najedio i conte Lujo Vojnović, onda sekretar od komune, a poslije ministar, ambašatur i meštar kraljeva sina, i radi mene i on dao renunciju na mjesto od sekretara, što mi je puno žô sada za Dubrovnik (jer bi barem arkiv imô ušesno čeljade), za partit, a i za nj - erbo znam, da za Dubrovnikom gine.30 A ja onda Gonduli supliku i u njoj: pošto je on barun i kao barun mi ono obećô, pa došo na manje, da sad ištem za sama dva minuta mjesto od smećištara, da mogu rijeti, da je barun ispunio obećanje! O tome se puno pripovijedalo po gradu i bilo je pobudilo smijeha i senzacioni a carico suo. Pomamio se na to, i da mi neće protokolati moju supliku. - „Anci, hoćete“ - ja njemu, i kako mi je vratio brevimanu, ja njemu opet istu rekomandano po pošti, a on mi odgavorio da se „mojoj molbi ne čini mjesta“, ali je izostavio što i zašto. I tako ovo vam je bio prvi put kad sam jako opario prste, vadeći kestanje. Duše mi moje, još se na njima od onoga koji put ukažu prišti. A drugi put sam ga najedio, da on partit vodi u Vijenu, pa kad je na to skočio, ja njemu retifikô, da nije tako, nego da sam ja za Vijenu, pa me on zato ne može! In somma mogô bi vam ovakih pripovijedati vazdan. Ali barun Gondula je zato ipak bio dobar. Žambrlan, ali i žentleman. Član gospodske kuće, ali i vlastelin puku svome prignut i priljubjen. I sad kad sam vam ga ovako fotografô na brzu ruku, kako sam znô i umio, vratimo se u gabinet meštra Mišare, a učinite fintu, da ste mene i moje drugove vidjeli kad smo prid veče pošli u Lapad u Gondule, a to je bilo u neđelju, pasmo sutra na okupu, u gabinetu, da bi se o svemu, što smo sinoć govorili, malo bolje intendili - i da bi odlučili što će se raditi za sve, za što se bilo dečidalo u gveri proti komuni. - O čemu ću vam pripovijedati drugi put, moleći vas, da me kompatite, ako nijesam više sasvim vješt dijaletu dubrovačkome; a što ćete?! Ovo je 20 godišta da me nije u njemu, da se skičem svud po svijetu i da sam više izgubio svo ufanje, da će mi i ove moje kosti, kad š njega odpadne smrdeće meso (što čeka svakoga) dati i zere fosfora onim tužnim, ali i dragim čempresima na Boninovu. Patria ingrata! uzdahne koji put, do mene, kad se sastanemo, moj Pero Monti. - Hodi ne šokaj, jadan Pero, ja mu rečem. Kakva: patria ingrata! nego smo mi kukumari.

Birth/Baptism: "Croatia, Church Books, 1516-1994," images, FamilySearch (https://familysearch.org/pal:/MM9.3.1/TH-1971-28334-17889-7?cc=2040... : accessed 29 Nov 2014), Roman Catholic (Rimokatolička crkva) > Dubrovnik-Grad > Births (Rođeni) 1821-1849 Births (Rođeni) 1821-1881 Births (Rođeni) 1821-1881 Births (Rođeni) 1825-1841 > image 267 of 603; Arhiva Hrvatske u Zagrebu [Croatia State Archives, Zagreb].