Grana stabla Vojnic- Stipan 1628,Martin1630,Ivan1633 Šimić

Vojnići su jedno od najstarijih bunjevačkih, odnosno dalmatinsko-hercegovačkih prezimena jer se spominje još prije 600 godina u jednoj darovnici skupa sa stanovnicima današnjeg sela Hardomilje. Pleme Vojnića imalo je sjedište u današnjem selu Vojnić između Ljubuškog i Vrgorca na starom rimskom putu koji je išao od Salone do Narone. . Kako je vrlo staro tako se razgranalo u puno drugih prezimena. Kod nas su najpoznatiji Šimići i Drinovaca koji su od Vojnića (hajduk Andrijica Šimić i pjesnik Antun Branko Šimić). ===== ========================= = http://www.google.de/imgres?start=93&client=firefox-a&hs=D5S&sa=X&r...

Jedna grana Obiteljskog stabla.-Vojnic uzela prez me ;-Simic, doselili u Ruzice ,Grude,Hercegovina. Druga iste loze odselila Tucepe kod Makarske, Treci rod Kneza Ivice Vojnic: Prozvali se Nakic Po materi Nako ,Radi Turskog zuluma Odselili u Dalmaciju Petrovo Polje-Drnis.Izvor;- ( "Razgovor ugodni naroda slovinskog). Fra Andrija Kacic Miocic. Knez Ivica Vojnić, rečeni Nakić, na 1551. bi vlastiti gospodar od mista Vojnića, - Rompovića , Buovića, Ovina, i drugih sćlah, i ovi se prozva Nakić oi matere, kojoj Nako ime biše. Ovi ostavi pet sinovah nakon sebe, to jest Gergura, koi se rodi na 1590. Mitfa, rodjena na 1602. Tomu, koi se rodi 1603. l^avla, rodjena na 1605. Matija, koi se porodi na 1607. http://www.archive.org/stream/razgovorugodnin00miogoog/razgovorugod...

^ Knez Mitar ostavi Četiri sina nakon sebe: Matija, na 1628. ro- djena; Štipana, koi se na 1629. rodi; Martina, koi se iJorodi na 1630.; i Ivana, rodjena na 1633.

_ 254 —

Knez Sferdar Matij imadfe šest sinovah: Fra Antuna ; reda sv. Frane, provincije bosanske, rodi se na 1660. i bi veliki, naučiteljjubilat, i teolog Gonzage, duke od Mantove; Anton, koi se rodi. na 1652. i ovi bi kapetan od pišAcah; Pava' na 1665. rodjen; Gergur koUuneo, sopra- intendente i Jkavalir sv. Marka, rodjen na 1680.^ Nikola sferdar i koUuneo od krajine, rodjen na 1587. Ilija Alfir, rodjen na 1689.

Knez Gžrgur imadš četiri sina: Fra Antuna, reda sv. Frane, koi biše puno naučan, rodi se na 1701. Matija, koi bi kapetan i sferdar, i ovi se rodi na 1708; Štipana, kapetana i serdara, rodjena na 1710; Ivana 'Alfira, roc^ena na 1715.

&iez Nikola ostavi nakon sebe pet sinovah: Pavk, rodjena na 1750. Ovi bi kapetan od pišdcah , vice-gubemator od oružja, i koUuneo sopraintendente od Krajine. Matija, koi se rodi na 1722. i ovi bi kapetan tenente od pišdcah, i major od pijace kninske. Gergura na 1724. poro- 4jena, i ovi bi, alfir od konjfkah. Miju, koi se rodi na 1728.; Štipana, koi se na 1733. porodi; i ovi bi kadet od kavalerije.

Nehtijući knez Matij^ Nakić , i bratja njegova podnositi turskoga zuluma , ni biti pjihov podložnik , i želeći protiva njima vojevati pod slavnim barjakom principovim, ostavi svoju didovinu, i sve, što od starine uživ&še; dižfe se s bratjom, i privede pod krilo privedroga principa blizu dvi hiljade kććah, nad kojizim Matij biše glavar, i vladalac. Privedri princip nadari i^jega i bratju njegovu s privilegijam', medaljam' od zlata, i s divan-kabanicam', koje običaje davati knezovom velike časti dostojnim.

Dadč jim zemlje i mnoga posidovanja u Dernišii, i polju Petrovu. Učini Matija serdarom od svih darniških krajišnfkah, s kojizim svega

m

svoga života vojeva, robeći tursku zemlju , i mnoge odsicajući glave s bratjom svojom, a navlastito s Martinom, glasovitim u ona vrimena vitezom. ' Vojevaše rečena bratja pod Foskulom, Kornerom, i Molinom generalim od Dalmacije, ter neizrečena zla Turkom učihiše. Demiš, Zadvarje, Sinj, Knin, i ostale mnoge kule i gradove osvojit pomogoše.

Porobiše puno ptitah Broćno do Mostara, Duvno, Livno, Ramu, Majdan, Glamoč, i đl*uga mista turska; opalivši sela , ■ varoše , i mnoge čardake. U^ deržavi^ šibeničkoj s svojizim krajišnicim razbiše Turke, oteše jim robje,- devetdeset odsikoše gldvah, a veće jib živih uhvatiše. Na Grahovu razbiše pašu, sto \ trijest i pćt gUvah odsikavši. Na Kosovu s malo svoje družine udariše na Turke, ter veće od devetdeset Turakah posikoše. Serdar Matij samo s dvi sta svojih krajišnfkah na Bilaju porobi i popali turske kuće, osvoji kulu pašinu, posičč mnogo Turakah, i dovedfe u Šibenik mnogo robje tursko , koje dade generalu Jerolimu Korneru, otidjč u Livno prid svojim' krajišnicim, i odsiče turskih glivah

— 255 —

petdeset i sedam, a četćrdeset i sedam sužanjah dovede. Serdar Mati^j s bratom Martinom razbi Turke u Rupam, gdi trijest glšvah turskih od- sikoše, mnogo plfno i sužnje dovedoše. U Vferpolju odsikoše četfcrđeset gUvah, medju kojim' posiče Martin bega Dagovića, ćaju paše Atlagića.

Pod Glamočem učini Turkom mnogo zla; na Grahovu pomože razbiti Masul-pašu. Pod Sinjem, pod Zadvarjem, pod Dfemišom, Kninom, i pod Gabelom ova bratja mnoge glave odsikoše, robje pohvataše, i kerštjanah pod krilo privedroga principa privedoše, medju kojim' prido- stojnu kuću Vučkovića, iz koje izadjoše verstni na oružju vitezovi.

Serdar, glasoviti' Matij , sikuć Turke pod Gabelom , od istih pogibe na 1694. i bi od sve vojske priucipove gorko oplakan, i obžaljen, vitežki je živio, vitežki je i sv^ršio.

Sin njegov Gžrgur, koUuneo, i kavalir u junačtvu naslidova stope otca svoga; jer toliko bečkoga, koliko maloga rata mnoge turske odsiče glave, sela i varoše porobi, kule i čardake turske osvoji, i zaradi 'njegova vi- težtva imadfe kavalirstvo, medalje, i kolajne zlatne od privedroga principa.

Slidi pisma od vitezovah gori gosp. Icnezu i kollunelu Pavlu

uorko cvile dva mila brajena, U bogatoj zemlji odgojena: Dva Nakića, kneza i plemića. Od starine roda Vojinića.

Knez Matijaš jednom' ime biše, Vitez Martin drugi se zoviše. Cvileć oni jesu .besidili, Medju sobom lipo razložili:

Lipa ti je naša didovina, Kako znade sva Hercegovina. Vojinići, a i Rompovići,

^ Ovin selo, još i Buovići.

U njima su zelene livade. Ravna polja, plemenite vode; Ar je njima zaludu lipota. Hladnih vodah zdravje, i dobrota:

Kad jih tare Otmanović care, Koi smače naše bane stare, I njegove age, i spahije, Silne base, odže, i kadije,

imeno vaniii , prlitazana prisv. Vojniću^ rečenomu Nakiću.

Ter oteše našu didovinu. Od starine Ifpu banovinu. Ravna polj^, livade zelene, Kud rastihu jabuke rumene.

Sve bogatstvo, i naše gospodstvo Upadosmo, brate, u sužanjstvo. Nemiloga dvoreć gospodara. Po imenu, Otmanović cara. ' Od zuluma živit nemožemo.