Natalija Munk

Natalija – Neti Munk, rodjena Tajtacak u Beogradu 1864. godine, kćer oca Natana i majke Rakile – Regine, domaćice. Potiče iz veoma siromašne jevrejske patrijarhalne porodice, njen otac Natan kao puki siromašak prodavac je pobožnih Jevrejima „pastilikos pite“ sa mesom pripremljena na jevrejski način, koju je majstorski pripremala njegova žena Rahel. Natan je pod starost nemogavši više da se kreće po varoši postao „šamaš“ crkvenjak. Neti prirodno veoma inteligentna ali siromašna i pored najbolje volje da posećuje gimnaziju to nije mogla, jer je kao siromašna morala da se zadovolji samo osnovnom školom. Docnije je izučila zanat šivenja ženskog belog rublja i od zlehudih prihoda, ona je izdržavala svoje stare roditelje. Ona je bila prva srpska dobrovoljna bolničarka i učestvovala je kao bolničarka u Srpsko-Turskom ratu 1867. godine. Osim toga kao dobrovoljna bolničarka ona učestvovala u Balkanskim ratovima i kao dobrovoljna bolničarka bila načelnica dobrovoljnih bolničarki i rezervne bolnice u Beogradu, koja se nalazila u zgradi Prve muške gimnazije. U Prvom svetskom ratu ona i dalje svesrdno radi kao dobrovoljna bolničarka i 1915. godine kada je naša domovina bila okupirana od Austro-Nemaca dobija naredjenje da rezervnu bolnicu preda ranjenicima i teškim bolesnicima neprijatelju, što je ona i izvršila, mada je teško bolesna molila upravnika rezervne bolnice da je njena želja da se sa Srpskom vojskom povlači kroz Albaniju, što joj komanda bolnice nije odobrila. Za vojne i ratne zasluge Netika Munk bila je odlikovana Karadjordjevom zvezdom sa mačevima i mnogim drugim visokim ratnim odlikovanjima. Kao mlada žena udala se za Gutmana Munka, krojača, koji je u Beograd došao iz Galicije i u srećnom braku izrodila mnogo dece – sinova i kćeri.

         Natalija je bila cenjena i od kralja Petra prvog Karadjordjevića i mogla je da ode kralju Petru kad god je smatrala da je potrebno da mu se na neku nepravdu požali. Natalija je umrla 8. aprila 1924. godine u Beogradu, a sahranjena je sa svim vojnim počastima na lafetu, a na posebnom jastučetu nošena su sva njena odlikovanja. Na pogrebu je osim mnoštva gradjana staroga Beograda prisustvovala i delegacija dvora, a pri spuštanju mrtvoga tela Netike u raku ispaljen je i počasni plotun. Netika je sahranjena u parceli palih ratnika Jevreja 1912-1918 na jevrejskom groblju u Beogradu.

http://www.makabijada.com/dopis/gradovi/grobgd/000/tajcak.htm