Start My Family Tree Welcome to Geni, home of the world's largest family tree.
Join Geni to explore your genealogy and family history in the World's Largest Family Tree.
view all

Profiles

  • Гавриил Петрович Kisnemskiy (1853 - d.)
    Православный. В службу вступил 22.09.1874. Окончил Михайловское арт. училище. Выпущен Подпоручиком (ст. 22.05.1877) в 9-ю арт. бригаду. Участник русско-турецкой войны 1877-78 в рядах 5-й батареи 9-й ар...
  • Vladimir Anatolijevich Prince Bariatinsky (1843 - 1914)
    ЦГИА СПБ Ф. 19 Оп. 123 Д.1 стр. 583 Ц. Миссии в Берлине. 1843г. Метрика о крещении Владимира Ивановича Барятинского 1. 18 сентября (рождение); 29 сентября (крещение); Владимир; (отец) "1 Конно-Легкой ...
  • Solomon Abamelik (1853 - d.)
    газета НОЕВ КОВЧЕГ № 11 (170) Июнь (1-15) 2011 года. . Дворянин Соломон Абамелик (Абамеликов) (20.11.1853 – после 20.11.1913), племянник тавади-князя Тер-Симона в четвертом колене, получил образова...
  • Яков Яковлевич Батиевский (1831 - 1889)
    Венчание - Тифлисская Госпитальная церковь Википедия Яков Яковлевич Батиевский (1831—1889) — русский генерал-майор, участник Кавказских походов Родился в 1831 году. Происходил из дворян Тифлисской...

The Russo-Turkish War of 1877–1878 (Turkish: 93 Harbi, lit. 'War of ’93', named for the year 1293 in the Islamic calendar; Russian: Русско-турецкая война, romanized: Russko-turetskaya voyna, "Russian–Turkish war") was a conflict between the Ottoman Empire and a coalition led by the Russian Empire, and including Bulgaria, Romania, Serbia, and Montenegro. Fought in the Balkans and in the Caucasus, it originated in emerging 19th century Balkan nationalism. Additional factors included the Russian goals of recovering territorial losses endured during the Crimean War of 1853–56, re-establishing itself in the Black Sea and supporting the political movement attempting to free Balkan nations from the Ottoman Empire.

The Russian-led coalition won the war, pushing the Ottomans back all the way to the gates of Constantinople, leading to the intervention of the western European great powers.

As a result, Russia succeeded in claiming provinces in the Caucasus, namely Kars and Batum, and also annexed the Budjak region. The principalities of Romania, Serbia, and Montenegro, each of which had had de facto sovereignty for some years, formally proclaimed independence from the Ottoman Empire. After almost five centuries of Ottoman domination (1396–1878), the Principality of Bulgaria emerged as an autonomous Bulgarian state with support and military intervention from Russia.

Русско-турецкая война 1877—1878 годов (В Турции известна как Война 93-го года (тур. 93 Harbi), поскольку велась в 1293 году от хиджры) — война между Российской империей и союзными ей балканскими государствами, с одной стороны, и Османской империей, с другой в рамках Восточного кризиса.

Началу войны предшествовал подъём национального самосознания на Балканах. Известия о жестокости, с которой было подавлено Боснийско-герцеговинское (1875) и Апрельские восстания в Болгарии, вызвали сочувствие к положению христиан Османской империи в Европе и особенно в России. Целью войны Россией была провозглашена свобода православных славян от турецкого владычества (расширение территории независимой Сербии, создание независимой Болгарии).

Россия вступила в конфликт с Портой вслед за сербами и черногорцами, которые отвечали на подавление турками славянского восстания в османской Герцеговине. Осенью 1876 г. шестикратно превосходящие силы турок поставили сербов и русских добровольцев на грань поражения. Последовал ультиматум России с угрозой начала военных действий, после которого турки согласились на перемирие. Однако российский император Александр II в апреле 1877 года объявил Турции войну.

В ходе последовавших боевых действий русской армии удалось, используя пассивность турок, провести успешное форсирование Дуная, захватить Шипкинский перевал и, после пятимесячной осады, принудить лучшую турецкую армию Осман-паши к капитуляции в Плевне. Последовавший рейд через Балканские горы, в ходе которого русская армия разбила последние турецкие части, заслонявшие дорогу на Константинополь, привёл к выходу Османской империи из войны.

На мирном конгрессе (лето 1878 года) был подписан Берлинский трактат, зафиксировавший возврат России южной части Бессарабии и присоединение Карса, Ардагана и Батума. Была восстановлена государственность Болгарии; увеличились территории Сербии, Черногории, Валахии и Молдавии, а турецкая Босния и Герцеговина была оккупирована Австро-Венгрией.

Руско-турската война (1877 – 1878) между Руската империя и Османската империя е десета в поредицата от Руско-турски войни. Важна част от изострянето и решаването на Източния въпрос през 1875 – 1878 г.

Поводът за войната е Въстанието в Босна и Херцеговина (1875), Априлското въстание в България (1876) и Сръбско-турската война (1876). Участници са Османската империя срещу Русия, Румъния, Сърбия и Черна гора.

Войната се възприема и е наречена в България Освободителна, тъй като довежда до освобождаването на част от българите от османско владичество и създаването на Третата българска държава. Подобно е отношението към нея в Румъния, Сърбия и Черна гора, които получават пълна независимост.

Руско-турски рат 1877—78. (тур. 93 Harbi, „рат из '93.“) био је рат европских великих сила, Руске Империје и Османског царства. У Руско-турском рату из 1877—1878, Русија, Румунија (Уједињене Кнежевине Молдавије и Влашке) и Србија удружиле су се против Турске око аутономије за Босну и Херцеговину. Русија је однела победу, али успеси постигнути Санстефанским миром (1878) ограничени су на Берлинском конгресу (1878), којег су наметнуле Британија и Аустроугарска.