Follow
Остојић: Једна од оснивачких, прводосељених породица у Александрову (1881., Мерошина, Ниш, Србија). Према предању воде порекло из Сенте (или Сирига), Бачка. Даљином су из Црне Горе, са Цетиња, Његуша, од Ћеклића или околине. Воде порекло од Орловића-Бјелица (на основу ДНК анализе мушког, Y хромозома). Припадају хаплогрупи Е-В13, род Бјелица Z5017>Z19851. Потпуно поклапање на 17 маркера са Остојићима, имају Ђуричић (Цетиње, ЦГ), Ђаковић (Госпић, Лика, ХР) и Вуковић (Дувно, БиХ). По једно одступање имају: Бјелица (Билећа, РС), Божовић (Загора, Цетиње, ЦГ), Вујовић (Прераца, Билећа, РС), Ђурђић (Чемерница, Илијаш, БиХ), Ђурашковић (Беране, ЦГ), Ракић (Роћевић, Зворник, РС), Пухалац (Вишеград, РС), Шикуљак (Илијаш, Сарајево, БиХ), Пејановић (Мостар, БиХ), Црногорац (Гослић, Никшић, ЦГ).
Александрово: Банаћанско село ушореног типа у Добричу, у долини Азбресничке реке, леве притоке Јужне Мораве, која са Јастребца протиче кроз Добрич. Основано у пролеће 1881.године након српско-турских ратова 1876-1878, на погодном и плодном земљишту Добрича и осталих крајева Топлице, са добрим саобраћајем на релацији Ниш – Прокупље. Оснивачи Александрова су група од 46 породица из Војводине исељених под вођством свештеника Стевана (Симеона) Болманца, који је пореклом из Срема. Они су још током 1879 и 1880. стигли у Ниш, привремено смештени, а 1881. у пролеће Алекса Јовановић (родом из Сирига, Бачка) подиже прву кућу у Александрову. Становници се једним именом зову Банаћани. Село носи име по Александру Обреновићу, сину краља Милана Обреновића. Свако домаћинство је добило по 4 хектара земље за обраду. Главна занимања су била сточарство, земљорадња и занати. Обавезни су били поп и учитељ. Банаћани су били господа, по начину живота, понашању, ношњи/облачењу, писмености и обичајима и одударали су од осталог становништва. Имали су напреднију технологију у пољопривреди и занатској делатности. Весели по природи, волели су музику и песму, имали тамбурашко-гајдашко друштво. Женидбене везе су до Првог светског рата склапали само међу собом или са Војвођанима.
Оснивачко становништво пореклом из Баната: Мештеровић из Кикинде, Јеремићи из Перлеза, Поповићи и Стајићи из Падеја, Дабићи из Рудне (или Гудурице, Румунски Банат), Михаиловићи из Ботоша, Јекићи из Вршца, Крстићи и Секулићи из Мокрина, Маркушићи из Бочара, Игњачевићи из Старе Кањиже. Оснивачке изумрле породице пореклом из Баната: Голићи и Чолићи из Чоке, Шушаковићи из Перлеза, Шу(в)аковићи и Велегићи из Баваништа, Прокићи из Вршца, Адамовићи из Бочара, Белодедићи из Беле Цркве, Пинтеровићи и Глигорићи из Кикинде.
Оснивачко становништво пореклом из Бачке - Сириг, Деска, Сента, Госпођинци: Остојићи (одсељени у Ниш), Вујићи и Главошевићи из Сенте; Јовановићи, Пасуљски, Јерковић и Владисављевићи (као и изумрле породице Тривановић, Николић, Грбановић) из Сирига (код Сегедина); Ракићи, Поповићи, Ђукићи и Пантићи (као и изумрле породице Шокић, Лазукић, Недељковић, Путић) из Госпођинаца; Мандићи из Деске, чанадски дитрикт (изумрли).
Оснивачко становништво пореклом из Срема: две породице које су остале око 2 године и вратиле се у Срем. Касније су досељене још неке породице међу којима и Борђошки из Сенте.