Constantine Bodin I Vojslavić

http://en.wikipedia.org/wiki/Constantine_Bodin

---

---

Константин Бодин, српски краљ и краљ Словена (1081 - после 1101). Бодин је био син првог српског краља Михаила. Као млад принц учествовао је у бунтовним борбама против Византије. Кад је у Македонији 1073 букнуо устанак против грчке власти, помогао га је краљ Михаило, и на молбу устаника послао им је Бодина с помоћним четама. У Призрену је онда Бодин проглашен за цара Бугарске. Спочетка је имао успеха. Његова војска је освојила Скопље, а он сам Ниш. Али била је грешка што је раздвојио своје снаге, па један део војске, с војводом Петрилом, упутио на југ, а сам пошао на север. Јужна војска била је потучена код Костура, а ни северна, преполовљена по снази, није могла да се одржи. Код Пауна на Косову Бодин је био поражен, заробљен и одведен, најпре у Цариград а после у Антиохију. Отуда се спасао помоћу млетачких морнара најмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу Србије (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам Михаило). После 1081 дошао је на краљевски престо, иза очеве смрти. Дуже времена искориштавао је борбе између Византије и Нормана, који су из Италије били почели своја војевања на Балкану. Иако обавезан Византији, Бодин је у борбама или остајао неутралан, или је ратовао за свој рачун, освајајући Рашку, Босну и Хум.

После пораза Нормана (1085) Византијци почели су се светити за такво држање и Србима. Везе између Бодина и Нормана нису могле остати непознате. Његова жена Јаквинта, била је кћи Архириза, вође норманске странке у Барију. — Рашки жупан Вукан, Бодинов вазал, истицао се у време од 1086. до 1096. као активан противник Византије и често је, вероватно у споразуму с Бодином, продирао према Косову и Метохији. Сам Бодин у новим борбама није имао старе среће, и све се мање истицао, заузет борбама у породици. Његови многобројни сродници били су незадовољни краљицом Јаквинтом, која је превише гледала сопствене интересе. Ради тих породичних криза Бодин је дошао у сукоб и са Дубровником, који је давао уточишта прогоњеним сродницима. 1096/97 пролазили су кроз Бодинову државу француски крсташи под вођством грофа Рејмонда Тулушког. Бодин их је лепо примио у својој пријестолници Скадру. Година Бодинове смрти није утврђена. Ставља се између 1101—16. Константин Бодин бил син на зетския княз Михаил, а майка му била внучка на цар Самуил1, дъщеря на княз Иван Владимир и Косара. Когато през 1072г. в България избухнало въстание начело с Георги Войтех ( предполага се, че произхождал от кавхански род), предводителителите се обърнали към княз Михаил и той им изпратил сина си Константин Бодин с 300 души от своите хора. В Призрен Константин бил провъзгласен за български цар и приел името Петър. Дукът на Скопие Никифор Карантин се отправил с войска към Призрен, но се оставил да бъде подведен от безрасъдството на заместника си Дамян Даласин и бил разбит. Константин-Петър се отправил за Ниш, Войтех за Скопие, а въстаническа войска начело със сръбския военачалник Петрила била изпратена и към Костур. Петрила успял да превзема Охрид и Девол, но при Костур бил разбит и по-късно пленен опитвайки се да се завърне в Сърбия. Когато императорът узнал за станалото изпратил войска начело с Михаил Саронит. Саронит убедил Войтех да му предаде Скопие. След като го сторил, Войтех размислил и повикал Бодин от Ниш. Но Саронит узнал за идването на Бодин и през м. декември пресрещнал въстаниците в м. Паун, в южната част на Косовското поле. Въстаниците били разбити, а Бодин пленен. Бодин бил отведен в Цариград, а Георги Войтех не издържал на изтезанията и починал по пътя. В Цариград Бодин бил затворен в манастира „Св.св.Сергий и Вакх”, а по-късно бил предаден на Исак Комнин и бил прехвърлен в Антиохия. С помощта на венециански моряци успял да избяга2 и да се върне в родината си. По-късно с баща си Михаил влезли във връзка с дука на Илирик Георги Мономахат и се намесили във византийските междуособици.

След смъртта на княз Михаил Константин Бодин влязъл в конфликт с чичо си Радослав, който предявил претенции към престола. Константин обаче надделял и Радослав получил само владението над Требине. След това възникнала разпра за властта с братята му от втория брак на Михаил, но архиепископа на Бари Петър успял да ги помири.

Около 1081г. Бодин се оженил за Яквинта дъщерята на един от видните граждани на Бари Архириз. От този брак имал 4 сина: Михаил, Георги, Архириз и Тома. Около 1083г. Константин завладял Рашка и поставил там да я управляват жупаните Вукан и Марк. Бодин разширил държавата си като завладял и босненски земи, а след смъртта на Роберт Гискар3 настъпил и към Драч, което довело до обтягане на отношенията му с Византия.

Бодин починал около 1101г.

---

ХL. /.../ Тем временем Бодин увенчал свою голову диадемой и велел звать себя царём. Когда это услышал греческий царь, рассердился и, собрав сильное войско, послал его, чтобы разбило Бодина. И Бодин собрал войско и вышел им навстречу. Оба войска взялись крепко биться и проливать кровь. Тогда болгарский царь Бодин потерпел поражение и был пойман греками и по приказу царя был сослан в город Антиохию. Другие братья Бодина, носясь туда-сюда по областям и развязывая многочисленные войны, все погибли в войнах ещё при жизни отца, правда не в один день, а каждый в своё время, потому что Богу стал противен грех их отца из-за лжеприсяги. Тем временем Михаля правил 35 лет и умер; похоронен он с большими почестями в монастыре святых мучеников Сергея и Бака.

ХLII. /.../ Король же Бодин с женой Яквинтой, дочерью Архириза из города Бария, родили четырёх сыновей, чьи имена такие: Михаля, Георгие, Архириз и Фома.

ЛЕТОПИСЬ ПОПА ДУКЛЯНИНА

Википедия